Zapravo, u Geštalt terapiji pravo pitanje je Kako, a ne šta ili zašto? Često znamo da odgovorimo šta nam se dešava, šta je naša patnja, šta nam smeta, šta bismo da promenimo, šta bi smo želeli i sl. Isto tako, neretko znamo da objasnimo i zašto nam se to dešava, neko ili nešto nas je iznerviralo pa nas boli glava ili smo dobili migrenu, bojimo se da nešto napravimo, pa smo zbog toga nesrećni i sl. Ali, odgovoriti na pitanje: kako se to dešava? Kako mi doprinosimo da se to dešava? Kako nam se ponavlja uvek ista stvar, ista situacija? Kako se sada osećamo? E to su neretko vrlo komplikovana pitanja, i često nam se dešava da na njih odgovaramo sa „ne znam“.
U vreme pre nego što se pojavila Geštalt psihoterapija ’50-tih i ’60-tih godina XX veka, dominanta paradigma u psihoterapiji je bila psihoanaliza. Frojdovi naslednici bili su veoma uticajni u stvaranju načina na koji se shvatao čovek, posebno ljudska psiha. Frojdovo otkriće podsvesti i uticaja podsvesti na naše živote, naše ponašanje, u individualnom smislu stvorilo je metode koje su težile istraživanju tog podsvesnog, kao što su slobodne asocijacije, tumačenje snova i sl. Smatralo se da terapeuti ne treba da utiču na tok slobodnih asocijacija svojih klijenata i stoga je klasični psihoanalitički odnos između klijenta i terapeuta bila slika klijenta koji leži na krevetu i naglas asocira – govori (skoro priča sam sa sobom) i terapeuta koji sedi u fotelji iznad klijentove glave. Verovalo se da je podsvest moćna sila, koja se vrlo teško ili nimalo kontroliše, i ideja je bila da se otkrivanjem sadržaja nesvesnog pojačava Ego koji će biti u stanju da drži pod kontrolom instinkte i druge porive koji stižu iz podsvesti ili Id-a. U socijalnom smislu uticaj psihoanalitičara, posebno u Americi, mogao se videti kroz pokrete društva da razvije jake sisteme kontrole koje bi trebale da spreče uticaj nesvesnog na grupe i mase ljudi. U Americi su donošeni i zakoni kojima se razvijao ceo socijalni sistem podvrgavanja psihoanalizi. Ovo je posebno bilo podržano iskustvima svetskih ratova koji su bili u svežem sećanju svih.
Suprotno idejama psihoanalitičara – da treba kontrolisati ljudske porive, ljudsku prirodu, pojavili su se pokreti, u početku vrlo skromno, koji su govorili o tome da čovek treba da izrazi svoju prirodu, da je upozna, da je postane svestan, i tako u stanju da slobodnom voljom odlučuje o načinima ponašanja. Krajem ’60-tih u Institutu Esalen u Kalifoniji, Fric Perls biva jedan od najuticajnijih mislilaca i praktičara kojeg su svi želeli da vide i sretnu. U to vreme je nastala njegova izreka, koja kasnije biva proglašena i geštalt molitvom: „… ja sam ja, a ti si ti …“. Na ovaj način je izražena ideja da smo posebni, osobeni, individualni i da je to osnova na kojoj treba graditi odnos prema sebi i sve druge socijalne odnose.
Perls uvodi aktivan dijalog između klijenta i terapeuta koji sede jedan preko puta drugog i vode razgovor. Perls tvrdi da ništa nije izmislio, već da je ono što je već bilo otkriveno i poznato sastavio u jednu celinu. Osnova ove celine jeste posmatranje čoveka kao složenog sistema sastavljenog od dosta elemenata i ovaj holistički pristup jedna je od temeljnih vrednosti perslovog učenja. To da smo sistem više različitih elemenata ne odnosi se samo na čoveka kao biološko biće, već i u sociološkom, kulturološkom i svakom drugom smislu. Geštalt insistira na posmatanju svega onoga što nas čini, svega čemu pripadamo i svega što utiče na nas, i istraživanju kako sve to doprinosi da budemo onakvi kakvi jesmo. Iz ovog shvatanja se i razvilo ime „Geštalt“ koje je preuzeto iz naziva geštalt psiologije koja se pojavila početka XX veka, a upotrebljava se u značenju celine. Pored holističkih osnova, od značaja za razumevanje i praksu geštalt psihoterapije je i fenomenološko istraživanje. Dakle, priznaje se kao postojeće ono što je subjekivno, važno je ono šta ja doživljavam , osećam, mislim, razumem, činim, i istraživanjem tih elementa koji su očigledni, mi polako razumevamo kako mi to funkcionišemo. Ovo nas dovodi do jedne od ključnih ideja geštalta, do svesnosti. Krajnji cilj svih istraživanja u procesu geštalt psihoterapije jeste da se postane svestan sebe, onoga što se dešava u nama i oko nas. Ova svesnost daje odgovor na sva pitanja „Kako“ i biti svestan daje nam mogućnost da biramo i time postajemo odgovorni za sebe i za sve posledice koje stvaramo. Na ovaj način, nema potrebe da nas kontroliše bilo ko sa strane, niti imamo potrebu da kontrolišemo sebe, jednostavno upoznajući sebe, bivajući svesni sebe uvek smo u mogućnosti da odlučimo kao ćemo nešto činiti i time postajemo odgovorni za sebe i sve posledice svog delanja.
Svesnost nas dovodi do još jednog značajnog koncepta geštalta, a to je „sada i ovde“. Sve što se dešava i što se može dešavati uvek je u „sada i ovde“ i kada mislimo o prošlosti to je u „sada i ovde“, i kada mislimo o budućnosti, to je ponovo u „sada i ovde“. Jedino postojeće je „sada i ovde“ i ovo je jedna od značajnih veza geštalt terapije sa Zen budizmom. Biti u sada i ovde znači znati sada šta doživljavamo, šta osećamo, znati sada koja je naša potreba i tako, postajući svesni svega toga, odlučujemo kao ćemo činiti.
Fric Perls je smatarao da je terapija završena kada klijent postane svestan i da sve što se dešava nakon toga je spontani proces. Nakon njegove smriti 1970. godine njegovi naslednici, posebno oni koji su bili okupljeni oko njegove supruge Lore Pers razvijali su Geštalt psihoterapiju, dodajući njegovom učenu i ideje o podršci klijentu da integriše sve čega postaje svestan.
Danas je Geštalt psihoterapija planetarni pokret koji čine geštlat psihoterapeuti od kojih većina i živi principe perlsovog učenja, kao i mnogobrojni klijenti koji su kroz svoje iskustvo u geštalt terapiji pre svega doživeli, a potom i razumeli smisao i vrednost subjektivnog, svesnosti, bivanja u „sada i ovde“ i odgovornosti za svoj život. Terapija koja nam omogućava da razumemo nije dovoljna, potrebno je i da doživimo, da iskusimo sve što je potrebno da razumemo o sebi da bi živeli zadovoljni ispunjeni svojim životom.
Za Geštalt terapiju je od posebnog značaja kontakt. Odnos koji se dešava između klijenta i terapeuta. Geštaltisti vide da čovek ne može postojati bez drugog bića (drugog čoveka, prirode i dr.) i da sve što se dešava u kontaktu između dva bića sadrži sve što ta dva bića jesu. Način kako se taj kontakt uspostavlja, kako on traje, kako se završava i dr. je ono što je značajno geštalt terapeutu i iz posmatranja tog iskustva koje ima u susretu sa klijentom razumeva kako klijent biva u „sad i ovde“ i to omogućava da u odnosu sa klijentom stvori uslove da i klijent sam doživi, shvati i razume kako biva u „sad i ovde“ i kako doprinosi tome. Kada klijent doživi sam sebe, kada postane svesniji sebe, to mu omogućava da bira kako će i na koji način da biva u ovom svetu. Geštalt terapeut kroz učenje i iskustvo ima cilj i zadatak da upoznaje sebe sve više i više i da u odnosu, u kontatu sa klijetom bude u stanju da sa sigurnošću prepozna šta je to što on donosi u taj kontakt, a šta ono što pripada kijentu. Ovaj način rada znači da geštalt terapeuti učestvuju u terapiji svojim bićem, svojim iskustvom, svojim doživljajima, svojim osećanjima, svojom svesnošću u „ovde i sada“, i na kraju, i svojim znanjem i razumevanjem onoga što vide i prepoznaju, onoga što se dešava između njih i klijenata. Za geštat terapeuta svaki klijent je poseban i jedinstven svet koji je takav kakav jeste, ni loš ni dobar, jednostavno je takav. Cilj je da klijent upozna taj svoj takav svet, da ga postane svestan i nakon toga će biti u prilici da odlučuje kako dalje.
Da bi se ovo dogodilo geštalt terapeuti u susretu sa klijentima sede jedni naspram drugih, koriste dijalog, eksperimente, istraživanja različitih mogućnosti, edukaciju i dr. Geštalt terapija može da bude individualna i grupna. Fric Perls je smatrao da je grupna terapija pravi način za lični rast i razvoj, da je potrebna grupa da bismo postali individua
Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.