Sistemske konstelacije, porodične konstelacije, porodični raspored(i), porodične postavke1 ili poredak ljubavi predstavlja način gledanja (shvatanje, doživljavanje i osećanje) u porodični ili drugi ljudski sistem koji dovodi do uvida o upletenostima koje potencijalno uzrokuju problem i u izvesnoj meri omogućava intervencije kojima se otklanjaju uzroci problema.

U ovom članku u naznakama biće kazana osnovna značenja o tome šta je porodični ili drugi ljudski sistem, šta su to upletenosti, šta su problemi, mogući obim intervencija, a pre svega kao su nastale sistemske konstelacije i kako se one primenjuju. Ovaj članak ima ambiciju da zainteresovanog čitaoca više uputi u dalja istraživanja i sticanja iskustva, nego da objasni.

Dr Ursula Franke – Bryson u knjizi Reka nikada ne teče uzvodno (The River Never Looks Back) donosi informacije o istorijskom nastanku Sistemskih konstelacija Berta Helingera. Ona objašnjava veze sistemskih konstelacija Berta Helingera sa: Jakobom L. Morenom i psihodramom; Virdžinijom Satir i porodičnom rekonstrukcijom i skulpturom; Ivanom Bosormenji-Nađom i kontekstualnom terapijom. Takođe, pored ovoga, treba razumeti i uticaj iskustva koje je Bert Helinger imao sa kulturom Zulu naroda i onim što se u zapadnoj civilizaciji naziva šamanizmom.

Ursula Franke – Bryson kaže: „U Helingerovom shvatanju porodičnih konstelacija, klijent predstavlja unutrašnju sliku svoje porodice.“ Ova unutrašnja slika se prikazuje tako što u prostoru, predstavnici bivaju postavljeni u ulogu (na mesto) različitih članova porodičnog sistema osobe čiji se „rad“ postavlja. Nakon ovoga, na ne sasvim objašnjen način, predstavnici počinju da manifestuju osećanja, misli, doživljaje osoba koje predstavljaju i tako svi koji to posmatraju ugledavaju, inače nevidljivu, unutrašnju dinamiku porodičnog sistema osobe koja je postavila pitanje (problem, koja radi „rad“). Na ovaj način se ugledava unutrašnja dinamika porodičnog sistema i prateći izvestan broj pravila koja važe za gotovo sve ljudske sistema moguće je primeniti gde je „zastoj“, „problem“ i na tom mestu moguće je u izvesnoj meri intervenisati i uspostaviti „tok“ tamo gde je bio „zastoj“, uspostaviti ravnotežu tamo gde je bio „problem“.

Tokom radionica sistemskih konstelacija Berta Helingera učesnici obično sede u krugu (ali nije obavezno). Osoba koja donosi „problem“ obično seda pored voditelja konstelacija i saopštava svoje pitanje na koje želi da dobije odgovor. Iznosi svoj problem koji želi da reši. Ovom prilikom potrebno je saopštiti minimum informacija, samo činjenice, bez interpretacija, utisaka i sl. Nakon razumevanja pitanja koje je postavljeno, voditelj konstelacije odlučuje koje aktere iz porodičnog sistema klijenta će postaviti u prostoru. Tada, klijent među prisutnim učesnicima bira predstavnike koji će predstavljati aktere koji će biti postavljani u konstelaciji i određuje im mesto u prostoru, obično u krugu, „postavlja ih“.

Nakon ovako postavljenih predstavnika, kroz vreme, među njima počinje da se dešava izvesna dinamika. Ono što se tada dešava postaje očigledno, akteri saopštavaju misli, osećanja, doživljaje aktera koje predstavljaju, i među njima se uspostavlja inače „nevidljiva“ dinamika, „unutrašnja slika porodice“. Nije moguće sasvim tačno objasniti šta se i kako zbiva, veruje se da se radi o zajedničkom informacionom polju i da imamo kapacitet da takve informacije manifestujemo za druge bez obzira što o njima ne znamo ništa. Pošto je ovo pre svega iskustveni rad, ne teži se objašnjavanju šta se sve i kako dešava, jednostavno uvažava se ono što se vidi i doživljava i kako to rezonuje sa klijentom. Neretko klijenti potvrđuju da predstavnik za njihovog oca izgovara baše reči koje je njihov otac izgovarao ili da se oseća i ponaša baš kako se osećala i ponaša majka klijenta i sl.

U ovom procesu voditelj učestvuje tako što teži da ga prati, razume, doživi i usmerava tamo gde „ima najviše energije“ bivajući sve vreme svestan i težeći da stigne do mesta koje će biti odgovor na pitanje koje je klijent postavio. Sa ovakvom namerom u najvećem broju konstelacije se završavaju tako što klijent ugleda dinamiku iz koje nastaje problem i razumevajući i doživljavajući takve momente uvida dešava se promena koja se prema nekima trenutno manifestuje u porodičnom sistemu klijenta. A u svakom slučaju nakon ovakvog iskustva klijent biva tako promenjen da to svakako utiče i na sve druge članove njegovog sistema

Još jednom valja istaći da je ovo pre svega iskustveni rad i da je vremenom posmatranjem velikog broja porodičnih dinamika stvoren dovoljan obim informacija na osnovu kojeg su uspostavljene određene zakonitosti koje se sada mogu posmatrati u svakom sistemu i u odnosu na njih se može „dijagnostikovati“ problem i realizovati „intervencija“ kojom se do izvesne mere može uticati na uspostavljanje narušenih zakonitosti. Bert Helinger se ovim bavi više od 50 godina, a sada ima na hiljade konstelatora koji rade širom sveta i koji svoja iskustva međusobno razmenjuju potvrđujući i dopunjavajući Helingerova otkrića iz druge polovine prošlog veka.

Ono sa čim se svakodnevno susrećemo u svom iskustvu jesu simptomi kao što su: strahovi; problemi u vezama, odnosima sa decom, na poslu, sa prijateljima, porodicom; neostvarivanje ciljeva; osećanje da ne živimo punim plućima; depresija; podložnost bolestima; nedostatak energije i dr. Iza svega ovoga uvek se nalazi izvesna dinamika koja ima za cilj da očuva (balansira, održava u ravnoteži) sistem kojem pripadamo i to najčešće porodični sistem. Do

različitih dinamika koje se dešavaju u sistemu dolazi kao posledica narušavanja nekog od osnovih sistemskih zakona. Neki od najvažnijih zakona su: vezivanje – svako ima podjednako pravo da pripada sistemu; red – postoji specifičan redosled u sistemu, zna se ko je prvi, a ko drugi i tako redom; balans u davanju i uzimanju.

Na radionice iz sistemskih konstelacija dolazimo sa simptomima, a tokom samog rada razumevamo koje "nevidljive" dinamike stoje iza simptoma i koji su sistemski zakoni narušeni. Uspostavljanjem balansa u skladu sa zakonima uspostavljaju se nove dinamike koje su za nas dobre, i posledično, uklanjaju se simptomi.